17.08.2023. » 08:29

---

OP - ED Ljudska prava – Moderni koncept ili pravo na normalan život?

---

---

Ljudska prava su neotuđiva, univerzalna, i ključna za dostizanje normalnog i sigurnog života za svakog pojedinca ili grupu, doprinoseći jačanju demokratskih društava, navodi u svom tekstu Kristina Dančetović, master profesor engleskog jezika.

Fokusirajući se na koncept ljudskih prava kao moderni koncept i osnovno pravo na normalan život, tekst istražuje različite kategorije ovih prava i njihov znacaj za drustvo.

Kao posledica toga što čovek biva rođen kao čovek, po rođenju on odmah stiče svoja prava. Ta stečena pravo su urođena, ona pripadaju svakome i zaštićena su domaćim i međunarodnim zakonodavstvima. Početkom ranih godina dvadesetog prvog veka, dobijaju na svojoj snazi i bivaju glavna tema polemisanja u okvirima diplomatije, politike, religije i samom konceptu postojanja morala. Zato se može i smatrati modernim konceptom novog doba.

Kako opisati pojam ljudskih prava, i da li je to zaista moguće? Vodićemo se principom univerzalnosti, koji znači da svi imamo jednako pravo na svoja ljudska prava, koja su neotuđiva i nijedan pojedinac, sem ukoliko to nije u skladu sa zakonom, ih ne sme oduzeti. Sva ljudska prava su nedeljiva i međuzavisna. To znači da jedan skup prava ne može u potpunosti uživati bez drugog. Na primer, napredak građanskih i političkih prava olakšava i ostvaruje napredak ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Slično tome, kršenje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava može negativno uticati na mnoga druga prava. Neka od ovih prava se razvrstavaju sledećom kategorizacijom:

• pravo na život – štiti ljude od teških zločina poput ubistva, mučenja, silovanja, masakra itd.;
• pravo na slobodu – garantuje svim ljudima slobodu u oblasti religije, slobode udruživanja, okupljanja i kretanja;
• politička prava – garantuje slobodu učestvovanja u političkom životu posredstvom slobode izražavanja, protestovanja i učešća u vlasti;
• pravo na pravičan krivični postupak – štiti ljude od zloupotreba vlastodržaca poput nezakonitog zatvaranja, tajnih suđenja i nepravične sankcije;
• ekonomska i socijalna prava – garantuju pravo na obrazovanje, zaštitu od teškog siromaštva i gladovanja, itd.

Usvajanje odgovarajućih normi preduslov je za zaštitu ljudskih prava i ono određuje načine njihove realizacije. Zakonske norme ne uspostavljaju osnovna prava i slobode, one ih samo garantuju. Činjenica da postoje odstupanja od samih ljudskih prava govori o jedinstvenosti Ijudskog bića. Sticanjem ovih prava pojedinac dobija pravo na slobodu govora, život bez diskriminacije, mržnje, osuđivanja, pravo na normalan život. U mnogo čemu postao je moderni koncept, s obzirom na to da se u novom dobu sve češće i otvorenije vodi polemika o istim. Vodeći ili gorući problem jeste diskriminacija. Diskriminacija spada pod pravo na jednakost, podrazumeva svako razlikovanje određenih osoba ili društvene grupe koje ih povlači u podređeni položaj u odnosu na druge i pri čemu ne postoji opravdanje za takvo ponašanje. Poštovanje zaštite verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta, kao i poštovanje rodne ravnopravnosti, seksualnog opredeljenja, rasne osnove, invaliditeta i drugih odlika, biva prekršeno, javno ili privatno i na taj način urušeno i ljudsko pravo. Društvene mreže se mogu nazvati dobrim oruđem zaštite u ovim situacijama, gde se naročito javne ličnosti osvrću na novonastale probleme i podižu svest o ljudskim pravima. Međutim, gorući problem koji se na to nadovezuje je da li se danas svaka reč, šala ili razlika u mišljenju se smatra uvredom i kršenjem ljudskih prava? Štaviše, da li je moguće sa postojanjem razlike u odnosu na ostale jedinke, voditi normalan život bez osuđivanja?

Sa značajnim proširenjem kategorija zaštite ljudskih prava kao i zakonskih predispozicija koje regulišu određene oblasti kojima se štite ta prava, nastaje problem granica i nijansa do kojih ti zakoni sežu i ujedno ih i regulišu. Tako kleveta ili uvreda na nečiji račun se u različitim društvima i demokratskim/zakonskim okvirima može drugačije tumačiti i procesuirati. Tu zapravo zalazimo u srž problema 21. veka, a to je odnos između zaštite ostalih i osnovnih ljudskih prava i političke korektnosti. Naposletku, osnovna ljudska prava koja su postala temelj između ostalog i Ujedinjenih Nacija (i ostalih uticajnih međunarodnih organizacija) bila su, jesu i moraju da ostanu neotuđiva. Da nije toga, ljudsko društvo u celini ne bi moglo da dostigne najviše pijedestale svog razvoja u svim oblastima života. Univerzalnost ovih zagarantovanih prava pruža normalan, jednak i siguran život za svakog pojedinca ili grupaciju, te podjednako vodi ka jačanju demokratskih društava koji streme da svakoj individui osiguraju pristojan i lagodan život.

 

---

 

Ova publikacija je nastala u okviru projekta "Poboljšanje kapaciteta Agencije za besplatnu pravnu pomoć na severu Kosova", koji sprovodi NVO ACDC. Projekat je deo programa JUST REACT, koji realizuju Fond za razvoj zajednice (CDF) i Grupa za pravne i političke studije (GLPS), uz finansijsku podršku Evropske komisije.

Ova publikacija je realizovana uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Najnovije vesti