Bez obzira na političke igre, verske različitosti ili kulturne specifičnosti, ljudska prava i pravo na slobodu predstavljaju temeljne elemente koje čine osnovu pravednog društva. S obzirom na trenutnu situaciju na Kosovu, u sred dinamičnih dešavanja između Beograda i Prištine, potreba za poštovanjem ljudskih prava postaje još izraženija, a očuvanje prava na slobodu, veroispovest, kulturu i imovinu ključno je za održavanje ravnoteže i harmonije u društvu.
,,Između dve vatre", igru koju vole naši najmlađi, izgleda da ni mi nismo prerasli, jer igra još traje...
Igra pod nazivom "Dijalog", vodi se između Beograda i Prištine, gde onaj ko izgubi poen počinje da se duri i žali se sudiji, koji ponekad zatvori jedno oko i ne bude uvek sasvim pravedan.
Odavno nam je Sokrat skrenuo pažnju da je neophodna demokratija, da narod vlada, da narod treba da se čuje i da je glas svakog pojedinca bitan. Toliko truda i rada na tome da bi sada svet zastao. Odjednom se sakriše pravo i pravda pa se krenu na tlačenje i zakon jačeg, što narod na Kosovu vidi.
Taman kada je zamirisao novi cvet praštanja, pomirenja, prihvatanja i poštovanja, neki ponovno žele da udare na veru. Ko pravilno veru ispoveda zna da je u korenu obe - ljubav, a ko je kakav čovek vidi se sa jedne i druge strane Ibra, gde mrtvi počivaju. Mrtvima je zemlja jedini Dom, tu smo svi isti, svi su otišli u jednu i to bez mržnje samo sa verom i ranama. Ko se Boga boji - ne skrnavi svetinje, jer kodeks i čast postoje i u ratu. Ako časti nema, onda ne postoji razlika između vojnika i nasilnika, odnosi se i na nas, jer ako cutimo, gledamo i odobravmo, saučesnici smo. Pravo na veroispovest imamo svi.
Polazeći od jedne tačke vremenske linije, jednog dela prošlosti, počinje i zajednička istorija, pa je svako izvrtanje istorijskih činjenica smešno. Doduše, uradjeno je to sa spomen-pločom naših predaka, pa time zanemarismo istoriju i pravdu ali smo zajedničkim snagama ispravili grešku, da se ne zaboravi i ne ponovi.
Već umorni od politike, građani potpisuju peticiju za smenu gradonačelnika, dovedenih silom. Nadaju se da je zakon isti za sve i da će doći do izbora, jer to je demokratija - narod može birati ko ga predstavlja.
Međutim, tišina; nema odgovora ni od Prištine, ni od Beograda, ni od međunarodnih faktora. Građani traže da brane svoje pravo glasa, pravo na postojanje, na veru, kulturu, imovinu i slobodu.
Srećom, optimizam i dalje vlada, pa se nadamo ostvarivanju prava na pošten i častan način. Ukoliko pravo i pravda budu zanemareni na Kosovu, ne smemo zaboraviti da mnoge države imaju svoje "Kosovo," i da bi neko možda mogao zatražiti svoje pravo.
Možda je vreme da se, umesto igre "Dijalog", okrenemo pravom dijalogu, gde reči imaju snagu rešenja, a ne samo pobednika.
Bez obzira na izazove i igre koje se odvijaju između Beograda i Prištine, od suštinske važnosti je nastaviti borbu za pravo na slobodu, veroispovest, kulturu i imovinu. Neka ova borba ostane podsetnik da su ljudska prava neotuđiva vrednost koja se mora čuvati, bez obzira na izazove koje društvo može susresti.
Milica Ristović, aktivistkinja