22.05.2023. » 10:51


OP - ED - Експропријација на северу Косова



Са посебним нагласком на дешавања која су се одвијала у фебруару ове године на северу Косова, где је одлука владе о експропријацији земљишта изазвала протесте и незадовољство међу становницима, Љиљана Петронијевић, дипломирана правница, представља ауторски текст који истражује питање експропријације и кроз правну анализу указује на незаконитост у одлуци Владе о експропријацији земљишта на северу.

eksproprijacija-na-severu-kosova

"Док је ситуација на северу Косова затегнута већ дуже време, Влада у Приштини је покренула иницијативу за усвајање новог закона о експропријацији. Само покретање иницијативе не би било необично да се не ради у тренутку када је питање експропријације на северу Косова добио политички, национални и дискриминаторни карактер.

Поред жестоких критика стучне јавности и протеста локалног становништва, Влада у Приштини покушава да новим Законом легализује своје озбиљне пропусте.

Али да кренемо редом:

 Дана 16.01.2023. Влада у Приштини донела је одлуку којом је одобрено проглашење од посебног јавног интереса непокретности власника и носилаца интереса потребних за реализацију инфраструктурних пројеката  од јавног интереса катастарске зоне ž: Дрен и Лешак, општина Лепосавић.

Због најављене изградње инфраструктурних објеката мештани села Дрен су започели протесте  на самом месту где су планирани радови  и започети радови, али су убрзо прекинути до даљњег. На одржаној седници  је речено да су се на терену изводили само припремни радови, мерење терена. Даље су истакли асфалтирање пута, проширење  и да је то за грађане и економски развој. Власници и мештани коју су директно и индиректно погођени експропријацијом,захтевали су да се читава ситуација врати у пређашње стање, да се мештанима омогући  да своју земљу користе .

Влада у Приштини је 20.09.2022. донела одлуку  којом се одобрава проглашење од посебног  јавног интереса  непокретности власника и  носилаца интереса  које су  потребне  за реализацију инфраструктурних пројеката од јавног интереса, катастарске зоне: Брњак и Горњи Јасеновик, општина Зубин Поток.  На овим парцелама су увелико започети радови, без претходно донетог решења о утврђивању јавног интереса за спровођење експропријације, што значи да ми не знамо ни који је јавни интерес градње на овим парцелама. Касније се испоставило  да се планира изградња  милитаризованих објеката за потребе полицијских и војних снага.

Власници непокретности  нису били обавештени о грађевинским радовима,  иако су радови били у већ поодмаклој фази. Били су онемогућени да приступе непокретностима, јер су их специјалне јединице спречавали у томе, што је унело додатни немир међу становницима Севера Косова. Сами мештани су на јавној расправи, која је одржана 21.02.2023. године у просторијама општине Зубин Поток поводом поступка експропријације, која је претходно заказана од стране Министарства животне средине, просторног планирања и инфраструктуре из Приштине затражили да им се имовина врати, односно ослободи, да се врати у пређашње стање, да се полиција, машине и сви други склоне са лице места  и да се мештанима омогући да своју земљу користе  како су је увек користили. Рекли су да ће се они противити сваком случају да ове непокретности буду предмет експропријације.

Правно и фактичко стање поводом случајева експропријације у селу  Горњи Јасеновик и Лешак се разликују по томе што су у селима Дрен и Лешак  радови на непокретностима започети након донете одлуке о утврђивању јавног интереса, за разлику од увелико започетих радова у селу Горњи Јасеновик, за које је тек накнадно донета одлука о експропријацији.

Обе одлуке су противзаконите, пошто одлуке не садрже образложење о томе који се конкретно инфраструктурни објекти граде на овим просторима, па самим тим се не може знати који се јавни циљ тиме постиже.

За власнике непокретности и локалну заједницу није исто када се граде милитарни објекти и тиме милитаризује подручје, и када се граде објекти од суштинског значаја за привредни развој  локалне заједнице и тако поспешује развој општине.

Јавни циљ који се експропријацијом постиже има две своје стране. 1) Да је законски оправдан ; 2) и да сопственици непокретности које су обухваћене експропријацијом као и сви остали, од самог почетка знају који се јавни објекти граде на непокретности које су предмет експропријације.

Ниједан од ова два вида јавног интереса у конкретном није испуњен. Ови случајеви говоре да ова Влада не поштује ни сопствене законе.  Чланом 8. Ст. 1. Тачка 1.5. Закона о експропријацији непокретне имовине прописано је да захтев којим се покреће поступак експропријације  мора да садржи један детаљни опис јавног циља, односно намене за коју се тражи експропријација.

Оно што желим напоменути, јесте да Влада у Приштини у другим својим одлукама поводом експропријације је јасно назначавала поводом које намене се спроводи експропријација, што указује  да се у овим случајевима експропријације на Северу Косова  има дискриминације у односу на српски народ, чији су припадници  и власници непокретности које су предмет експропријације. У овим случајевима мало је правних аргумената који оправдавају овакво поступање, тешко да постоје елементи експропријације какав познају цивилизоване државе и народи, и  овакве одлуке су незаконите. У поменутим случајевима у селима Горњи Јасеновик, Дрен и Лешак говоре да институт фактичке експропријације има смисла само у оним случајевима, кад се власник сагласи са одузетом имовином и када захтева исплату накнаде.

У овим конкретним случајевима , власници захтевају повраћај непокретности у пређашње стање, и превагу треба дати праву појединца за заштитом приватне својине.

Постоји низ пропуста у самом закону, тачније у самој примени одлуке. Типичан пример незаконите одлуке јесте експропријација или узурпација у општинама Зубин Поток и општини Лепосавић. Наиме, започети су припремни радови пре него што је донета одлука. Одлука је усвојена, а циљ није дефинисан, јер не постоји ни документација, која је по закону прописана. Влада није могла да започне било какве радове а да претходно, најкасније 20 дана пре отпочињања радова о томе не обавести власнике непокретности на којима треба започети радове.

Закон о експропријацији предвиђа ретроактивну примену на раније започете поступке експропријације, иако је правило са се закон примењује убудуће.

Интересантна је и сама чињеница да се измена Закона о експропријацији дешава у тренутку када је започет поступак експропријације на Северу Косова."

 

Ова публикација је настала у оквиру пројекта "Побољшање капацитета Агенције за бесплатну правну помоћ на северу Косова", који спроводи НВО ACDC. Пројекат је део програма JUST REACT, који реализују Фонд за развој заједнице (CDF) и Група за правне и политичке студије (GLPS), уз финансијску подршку Европске комисије.
Ова публикација је реализована уз финансијску подршку Европске уније. Њен садржај је искључива одговорност аутора и не одражава нужно ставове Европске уније

 

Ауторка текста је Љиљана Петронијевић, правница из Зубиног Потока. Студије права завршила је на Правном факултету у Приштини-Косовска Митровица. Тренутно припрема одбрану Мастер рада на тему: “Dе facto експропријација као облик задирања у право на мирно уживање имовине”

Учесник је на разним пројектима у којима је кључни фокус владавина права. Завршила је приправнички стаж у основном суду у Митровици. Била је учесник на пројектима који су се бавили  имовинским правима на Косову, обављајући праксу у Департмену за урбанизам и катастар у општини Зубин Поток. Носилац је бројних сертификата, међу којима је успешно савладала и курс  Имовинска права и Европска конвенција о људским правима.