26.05.2022. » 13:49


Op-ed - Čovek ne može oprostiti samo ono što ne zna!



“Pravo pomirenje nikada nije jeftino, jer ono se bazira na oprostu, koji je skup. Oprost opet zavisi od kajanja, koje se bazira na spoznaji loseg delovanja, a time I na razotkrivanju istine. Čovek ne može oprostiti ono što ne zna.”- Desmond Tutu

op-ed-covek-ne-moze-oprostiti-samo-ono-sto-ne-zna

“Pravo pomirenje nikada nije jeftino, jer ono se bazira na oprostu, koji je skup. Oprost opet zavisi od kajanja, koje se bazira na spoznaji loseg delovanja, a time I na razotkrivanju istine. Čovek ne može oprostiti ono što ne zna.”- Desmond Tutu

Kosovo, mala teritorija na tzv. ,,Zapadnom Balkanu”, od svega 10.908 km kvadratnih, teritorija natopljena krvlju, borbama, tajnama, progonima, sećanjima na još 1.647 nestalih osoba. Najveći broj nestalih su civili koji nisu imali nikakvu povezanost sa oružanim sukobom.Nestali su Srbi, Albanci, Romi, žene, muškarci,deca ,očevi, sinovi I ćerke. Zašto? Kako da kao društvo, zajednica krenemo dalje bez dogovora na pitanje ZAŠTO? 1647 porodica 24 godina žive u mraku. Mogi li ja kao deo jedne od tih porodica da pozovem sve na ujedinjenje? Imam li pravo da kažem da zaboravimo da li smo Srbi, Albanci ili Romi zbog višeg cilja? Imam li pravo da tražim da ujedinimo svoje glasove i snage radi okončanja mračnog perioda? Da se nikada ne zaboravi, da se istina otkrije, da se zločini kazne i pravda pobedi.

Komisije za istinu i pomirenje su osnovane i u Srbiji i na Kosovu. Nepristrasnost, nezavisnost, komplementarnost, učešće, su samo neka od načela koja čine osnovu ovih komisija. Nažalost, Komisija u Srbiji uopšte nije ni započela svoj rad, dok koncept Komisije na Kosovu iniciraju institucije, iako je ideja da se rad takve komisije sprovede u saradnji sa zajednicama, nevladinim sektorom,advokatima, aktivistima za ljudska prava. Uticaj organizacija civilnog drustva I udruženja žrtava I njihovih porodica je od presudne važnosti za rad komisija za istinu. Upravo od njihove snage, uticaja, doprinosa, lobiranja, dokumentacije i saradnje zavisi uspeh i prihvaćenost komisija. Ipak, ovaj odnos je vrlo često opterećen raznim tenzijama. Prvo je potrebno prevazići tenzije, ujediniti porodice žrtava, omogućiti im razgovor, omogućiti im saradnju.Uspeh Komisije, ukoliko je nekome stalo do istog, zavisi od saradnje porodica žrtava. Možda bi upravo Komisija mogla postati platforma za pomirenje. Platforma koja bi okupila sve nas, da se borimo, da ne odustanemo, da probudimo pravdu, koja je već dugo u dubokom snu. Kada smo kod pravde, poslednjih godina se dosta govori o tranzicionoj pravdi. Da podsetim, tranziciona pravda se usredsredjuje na izazove sa kojima se društva u tranziciji suočavaju kada se treba boriti sa nasledjem masovnih kršenja ljudskih prava.Ovdašnji političari često koriste pojam tranzicione pravde  u svojim govorima o boljoj i sjajnijoj budućnosti koja nije moguća bez suočavanja sa prošlošću. Nažalost, sve ostaje samo na pompeznim govorima u kojima se koriste “velike” reči, u praksi, nažalost se ništa ne primenjuje. Mi kao porodice žrtava smo svesni da ne postoji čarobna formula za suočavanje sa prošlošću koju su obeležila masovna i sistematska kršenja ljudskih prava. Svako društvo treba-I mora- da izabere sopstveni put. Proučavanje nacionalnih i medjunarodnih iskustava umanjuje verovatnoću da društva u tranziciji ponove greške, koje sebi ne mogu da priušte. I kao što je svojevremeno veliki filozof Fridrih Niče rekao ,, Budućnost pripada onima koji se najdalje i najduže sećaju prošlosti!” Hajde da zarad naše budućnosti i budućnosti naše dece i sećanja na naše najmilije, čije su živote ukrali drugi iz sasvim pogrešnih razloga  nikada ne zaboravimo. Hajde da se zajedno borimo da se naš glas čuje , da istina pobedi, hajde da se ujedinimo bez obzira na to kom se Bogu molimo i kojim se jezikom služimo.

Pozivam 1.647 porodica na ujedinjenje, pozivam ih na zajedničku borbu, da pravda pobedi, da se ne zaborave uzalud izgubljeni životi naših najmilijih. Na krju krajeva, bez obzira na kojoj smo strani nas cilj je isti: da se istina otkrije, da se zločini kazne I da pravda pobedi!

Projekat „Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu kroz podizanje svesti o pitanju nestalih“ deo je projekta „Mreža za pomirenje REKOM“ koji finansira Evropska unija. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Centra za zastupanje demokratske kulture i ne odražava nužno stavove Evropske unije.